Šta je veštačka inteligencija
Veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence — AI) je podoblast računarstva koja razvija i proučava inteligentne mašine.[1][2] Veštačka inteligencija je inteligencija mašina ili softvera, za razliku od inteligencije živih bića, prvenstveno ljudi. Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijanje programa (softvera), koji će računarima omogućiti da se ponašaju na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim. Prva istraživanja se vežu za same korene računarstva. Ideja o stvaranju mašina koje će biti sposobne da obavljaju različite zadatke inteligentno, bila je centralna preokupacija naučnika oblasti računarstva koji su se opredelili za istraživanje veštačke inteligencije, tokom cele druge polovine 20. veka. Savremena istraživanja u veštačkoj inteligenciji su orijentisana na ekspertske i prevodilačke sisteme u ograničenim domenima, prepoznavanje prirodnog govora i pisanog teksta, automatske dokazivače teorema, kao i konstantno interesovanje za stvaranje generalno inteligentnih autonomnih agenata. Veštačka inteligencija kao pojam u širem smislu, označava kapacitet jedne veštačke tvorevine za realizovanje funkcija koje su karakteristika ljudskog razmišljanja. Mogućnost razvoja slične tvorevine je budila interesovanje ljudi još od antičkog doba; ipak, tek u drugoj polovini 20. veka takva mogućnost je dobila prva oruđa (računare), čime se otvorio put za taj poduhvat.[3] Potpomognuta napretkom moderne nauke, istraživanja na polju veštačke inteligencije se razvijaju u dva osnovna smera: psihološka i fiziološka istraživanja prirode ljudskog uma, i tehnološki razvoj sve složenijih računarskih sistema. U tom smislu, pojam veštačke inteligencije se prvobitno pripisao sistemima i računarskim programima sa sposobnostima realizovanja složenih zadataka, odnosno simulacijama funkcionisanja ljudskog razmišljanja, iako i dan danas, prilično daleko od cilja. U toj sferi, najvažnije oblasti istraživanja su obrada podataka, prepoznavanje modela različitih oblasti znanja, igre i primijenjene oblasti, kao na primer medicina. Tehnologija veštačke inteligencije se široko koristi u industriji, vladi i nauci. Neke aplikacije visokog profila su: napredni veb pretraživači (npr. Gugl pretraga), sistemi preporuka (koje koriste Jutjub, Amazon i Netfliks), interakcija putem ljudskog govora (npr. Gugl asistant, Siri i Aleksa), samostalna vožnja automobila (npr. Vejmo), generativni i kreativni alati (npr. ChatGPT[4][5] i umetnost veštačke inteligencije[6]), i nadljudska igru i analiza u strateškim igrama (npr. šah i go).[7]
Neke oblasti današnjih istraživanja obrađivanja podataka se koncentrišu na programe koji nastoje osposobiti računar za razumevanje pisane i verbalne informacije, stvaranje rezimea, davanje odgovara na određena pitanja ili redistribuciju podataka korisnicima zainteresovanim za određene delove tih informacija. U tim programima je od suštinskog značaja kapacitet sistema za konstruisanje gramatički korektnih rečenica i uspostavljanje veze između reči i ideja, odnosno identifikovanje značenja. Istraživanja su pokazala da, dok je probleme strukturne logike jezika, odnosno njegove sintakse, moguće rešiti programiranjem odgovarajućih algoritama, problem značenja, ili semantika, je mnogo dublji i ide u pravcu autentične veštačke inteligencije. Osnovne tendencije danas, za razvoj sistema veštačke inteligencije predstavljaju: razvoj ekspertskih sistema i razvoj neuronskih mreža. Ekspertski sistemi pokušavaju reprodukovati ljudsko razmišljanje preko simbola. Neuronske mreže to rade više iz biološke perspektive (rekreiraju strukturu ljudskog mozga uz pomoć genetskih algoritama). Uprkos složenosti oba sistema, rezultati su veoma daleko od stvarnog inteligentnog razmišljanja. Mnogi naučnici su skeptici prema mogućnosti razvijanja istinske veštačke inteligencije. Funkcionisanje ljudskog razmišljanja, još uvek nije dublje poznato, iz kog razloga će informatički dizajn inteligentnih sistema, još duži vremenski period biti u suštini onesposobljen za predstavljanje tih nepoznatih i složenih procesa. Istraživanja veštačke inteligencije su fokusirana na sledeće komponente inteligencije: učenje, razmišljanje, rešavanje problema, percepcija i razumijevanje prirodnog jezika.