ЗАНИМЉИВОСТИ – КУРШУМЛИЈА

1. Из данашње Куршумлије, као прве престонице,  отпочела је државотворна мисија   Стефана Немање,  у то  време удеоног кнеза Топлице и Дубочице.  Као симбол своје нарастајуће моћи и владарских амбиција  , у близини своје прве престонице, Немања је саградио своје прве задужбине, манастире Св. Богородицу (саграђен 1159. године, у њему се замонашила Немањина жена Ана као Анастазија) и Св. Николу (грађен од 1165. до 1168. год.)

2. Неустрашиви косовски витезови Косанчић Иван и Топлица Милан  представљају неодвојиви део куршумлијског идентитета.  Поред  епских песама  и  легенди са њиховим именима се преплићу имена река Косанице и Топлице,  као и називи села Мала Косаница  и утврђења Иван Кула.

ДВОЈИЦА КУРШУМЛИЧАНА КЉУЧНИ АКТЕРИ ДОГАЂАЈА НА ЧУКУР ЧЕСМИ 1862. ГОДИНЕ

Шеснаестогодишњи дечак Сава Петковић,  кога су Турци смртно ранили ударцем тестије у главу у свађи око воде на Чукур чесми15. Јуна 1862. год., био је родом из куршумлијског села Лукова. У Београд је дошао да учи сарачки занат. Сукобе Срба и Турака који су тим поводом настали смиривали су жандарми Михаила Барловца пореклом из  куршумлијског села Барлова – тадашњег управника Вароши  Београдске. Након турског бомбардовања Београда 17. јуна, и већег броја жртава на српској и на турској страни, одржани су мировни преговори уз посредовање великих сила, који су резултирали постепеним протеривањем Турака из српских градова. Савина жртва је допринела коначном напуштању Србије од Турака 1867. године, а дечак из Лукова постао симбол српског бунта против ропства.

МИХАИЛО БАРЛОВАЦ  1822- 1891

Михаило Барловац био је један од најугледнијих и најутицајнијух људи Кнежевине Србије. Био је председник Светоандрејевске скупштине, управник двора Књаза Милоша и његов ађутант, и управник полиције и Вароши Београдске. Барловци су пореклом са Косова и Метохије, одакле су се преселили у село Барлово код Куршумлије, по којем су добили презиме.

3. ПРАВЕДНИЦИ МЕЂУ НАРОДИМА – КУРШУМЛИЈА:  ХЕРОЈИ БЕЗ ПУШКЕ У РУЦИ СА ГЛАВОМ У ТОРБИ  -Мало је познато да су током  II светског рата мештани Куршумлије и куршумлијских села од сигурне смрти спасили 98 јеврејских живота. Међу спасиоцима су се нарочито истакле породице Предрага Васића из Данковића ,  Николић Раша из Коњуве 1995. , и Брадић из Гргура. Израелска држава, и сав јеврејски народ, изузетно цене и никада не заборављају своје доброчинитеље, па тим поводом Музеј холокауста „Јад Вашем” из Јерусалима    периодично додељује Медаљу праведника – нејеврејима, који су током II св. рата   ризиковали своје животе, и животе својих ближњих, како би од смрти спасили често њима непознате особе јеврејског порекла. Лауреати овог високог признања су:

4. Куршумлијска општина је подручје са највише сунчаних дана у Србији, па је зато  у селу Матарова изграђена једна од првих и највећих соларних електрана у нашој земљи , а у плану је изградња још веће соларне електране у селу Шиповац.

Јелена Генчић, светски познати тениски тренер, која се прославила када је открила И развила вансеријски  таленат Новака Ђоковића, четири године заредом организовала је у Луковској Бањи  Међународни тениски камп за децу од 10 до 16 година .  Тако је Генчићева, у инспиративном амбијенту Луковске Бање  “калила” будуће  тениске  сампионе из целог света – од Данске до Јапана.

Поткопаонички део Куршумлијске општине је у Антици и  Средњем веку  био богато рударско подручје где су се вадили И прерађивали  олово, цинк, али и сребро и злато. Доказ лежи у Музеју у Нишу – римски  ОЛОВНИ СЛИТАК из I века пронађен у селу  Жуч,  са натписом МЕTALLO IMP АVG.  Ова јединствена оловна полуга , која делује као да је управо  изнете из Америчких федералних резерви, сведочи  о значају Куршумлијског краја у Антици.  У тадошњим Белим Црквама  постојала је велика тржница метала, која је доносила богатство, новац, статус у друштву,али и угодан живот

Поред светски познатог „Храма на стени“  у Јерусалиму, и у Луковској Бањи постоји својеврстан  „храм на стени“  оличен у цркви Светог  Георгија подигнутој 2009. године на стрмој литици  изнад Бање.  Храм  се уздиже више стотина метара изнад Бање, и са видиковца поред њега пружа се незабораван  поглед  на Пилатовицу, Копаоник, као и на саму бању.

Генерал Јован Милановић –херој и највећи српски обавештајац, који је благовремено разоткрио ратне планове за НАТО агресију на СР Југославију и тако спасао хиљаде људских живота  и војску од уништења, рођен је у куршумлијском селу Тмава . Свој обавештајни и патриотски подвиг, коме се диви цели слободарски свет,  генерал Милановић је извршио  док је био ангажован као дипломата у при мисији ЕУ у Бриселу.

Преподобни новомученик отац Харитон (Лукић), који је 1999. године на Косову  мученички пострадао за Христа и српски народ, рођен је у Куршумлијском селу Сеоцу код Луковске бање. Његов светачки лик већ је иконописан у бројним храмовима СПЦ –од Острога, Храма Христовог Васкрсења у Подгорици,  до Манастира Црна Река.

Стогодишњи Милош Гашић из Куршумлије је, као најстарији живи активни адвокат,  највероватније заслужио место у чувеној Гинисовој књизи рекорда. Он је до своје 98. године редовно обављао адвокатску праксу заступајући своје клијенте пред општинским и вишим судом.